Diskus hernija je promenjeno stanje diskusa nastalo usled degenerativnih promena, a ređe nakon trauma. Promena dovodi do stvaranja „izbočenja“, „džepa“, pa u zavisnosti od mesta gde se promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određenih tegoba.

Diskovi su smešteni između 24 pršljenska tela kičmenog stuba, amortizuju pokrete kičme, a zovemo ih i vodenim jastučićima, jer sadrže veliku količinu vode. Iako nisu zglobovi, imaju određenu građu i visinu, mogu da se pokretaju u sva četiri smera, ponašaju se kao poluzglobovi. Štite ih ligamenti, postavljeni sa strane. Bez diskusa, sami pršljenovi ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za funkcionisanje kičmenog stuba.

Diskus je specifične građe, sastoji se od unutrašnjeg mekanog dela i spoljašnjeg fibroznog prstena. Diskus ima veliki unutrašnji pritisak, pa se zbog toga i ponaša kao „amortizer.“ Oni su elsastični nosači tela. Oni, već od osme godine starosti gube krvne sudove, pa se zato hrane iz okoline difuzijom. Kako diskusi stare, tako dolazi do biohemijskih promena, prvo u mekanom delu, zatim i u fibroznom prstenu. Diskus gubi visok sadržaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, smanjuje se elastičnost. Sve to dovodi do cepanja i promena u nukleusu, fibrozni prsten postaje krut, pa kroz oslabljen prsten dolazi do stvaranja izbočine, tj bubrenja samo međupršljenskog diska.

Diskus rano stari, proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne moćemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati.

Na rane promene samog diskusa utiču:

LOŠE DRŽANJE, UROĐENE ILI STEČENE ANOMALIJE, DEFORMITETI KIČMENOG STUBA I DONJIH EKSTREMITETA, sve to remeti statiku kičme. Takođe, GOJAZNOST, DUGO SEDENJE.

Diskus hernija kao „bolest“ diskusa moće se desiti na bilo kom diskusu naše kičme.